Back to top

Sabbath Bible Lessons

Параболе највећег Учитеља

 <<    >> 
Лекција 11 Субота, 16. јун 2018.

Када праштати?

„Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.“ – Матеј 6:15.

„Дух несклон праштању не може ничим да се оправда. Они који су немилосрдни према другима показују да ни сами нису учесници у Божјој милости која доноси опроштај. Срце Бесконачне Љубави привлачи срце заблуделог управо захваљујући праштању. Божанска самилост се, попут набујале реке, улива у душу грешника, а из ње у душе других или друге душе.“ – Христове очигледне поуке, 216

Предлажемо да прочитате:   Христове очигледне поуке, 209-217. 

Недеља 10. јун

1. МОРАМО БИТИ ТРПЕЉИВИ

а. Коју поуку је Христос покушао да пружи Петру по питању његовог схватања о праштању? Матеј 18:21,22.

„Рабини су давање опроштаја, кад је у питању увреда, ограничили на само три пута. Петар је, мислећи да следи Христово учење, хтео да повећа на седам – број који је означавао савршенство. Међутим, Христос је учио да нама никад не сме да досади да опраштамо.“ – Христове очигледне поуке, 209.

б. Како треба да се опходимо према онима који нам чине неправду? Зашто? Лука 17:3; Галатима 6:1.

„Веома често се догађа да – кад се неправедни поступци или увреде стално понављају и кад кривац призна своју грешку – увређеном досади праштање и просто се умори од тога...

„Ако су твоја браћа грешила, опрости им... Не треба више да говориш... Не верујем да је то признање било искрено. С каквим правом ти изричеш суд о њима као да имаш моћ да читаш срца?... И не само седам пута, него седамдесет пута по седам – управо онолико често колико и Бог теби опрашта.“ – Христове очигледне поуке, 215.


Понедељак 11. јун

2. ОПРОШТЕН ОГРОМАН ДУГ

а. У причи о дужницима, каква је судбина чекала слугу који је свом цару много дуговао? Матеј 18:23-25.

б. Како је цар одговорио на молбу слуге за милост? Матеј 18:26,27.

„Царево великодушно праштање дуга представља Божје праштање сваког греха. У параболи приказан цар, који ганут милосрђем опрашта дуг своме слуги, представља Христа. Човек је, због свог преступа, био под осудом прекршеног закона. Он сам никако није могао да се спасе. Због тога је Христос дошао на овај свет, заоденуо своје божанство људском природом и дао свој живот – Праведник за неправеднике. Он је дао себе за наше грехе и сада свакој души бесплатно нуди опроштај који је платио својом крвљу. 'Јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп' (Псалам 130:7).“ – Христове очигледне поуке, 210.

ц. Будући да смо од Христа примили изобилан опроштај за наше грехе, под какву нас обавезу тај опроштај ставља? I Јованова 4:11; Матеј 10:8.

„Нема греха који (Бог) неће да опрости у Господу Исусу Христу. Ово је грешникова једина нада и ако се искреном вером буде ослањао на њу, он може да буде сигуран у опроштај – потпун и бесплатан. Постоји само један пут који је приступачан свима; и на том путу покајничку, понизну душу очекује богат и обилан опроштај, а најмрачнији греси бивају опроштени.“ – The Faith I Live By, 102.

„Ми и сами све дугујемо милости коју нам Бог неограничено даје. Милост у Божјем завету нас чини Божјом децом. Спаситељева милост је омогућила наше избављење, наш духовни препород и наше духовно уздизање до те мере да постанемо сунаследници Његове славе. Откривајмо силу ове милости и другима.“ – Христове очигледне поуке, 215.

„Дух несклон праштању не може ничим да се оправда. Они који су немилосрдни према другима показују да ни сами нису учесници у Божјој милости која доноси опроштај. Срце Бесконачне Љубави привлачи срце заблуделог управо захваљујући праштању. Божанска самилост се, попут набујале реке, улива у душу грешника, а из ње у друге душе.“ – Христове очигледне поуке, 216


Уторак 12. јун

3. ГАЈЕЊЕ ДУХА НЕПРАШТАЊА

а. Како се слуга, којем је опроштен велики дуг, понео према једном од својих другова који му је дуговао мали износ? Матеј 18:28-30.

„Кад је дужник, у параболи, молио да му се плаћање дуга одложи говорећи: 'Причекај ме и све ћу ти платити', пресуда је била опозвана. Сав дуг му је био опроштен. Ускоро иза тога, овај дужник је имао прилику да следи пример свога господара који му је све опростио. Кад је изашао, срео је једног од својих другова који му је дуговао сасвим незнатан износ. Њему је било опроштено десет хиљада таланата, а друг је њему дуговао само стотину гроша. Међутим, човек који је и сам био велики дужник и коме је било указано толико милосрђе, поступио је са својим дужником на сасвим другачији начин. Друг га је преклињао исто тако усрдно као што је и он сам малопре молио цара, али је исход био сасвим другачији. Онај коме је, мало пре тога, толико опроштено, није имао ни милости ни сажаљења. Милосрђе које је њему указано, није показао према своме другу.“ – Христове очигледне поуке, 211.

б. Шта је цар учинио када је чуо за овај немилосрдан поступак? Матеј 18:31-34. Чему нас ова парабола учи?

„Свако ко одбија да опрости одбацује тиме сваку наду и сваку могућност да и њему буде опроштено.“ – Христове очигледне поуке, 212.

ц. Који узор праштања нам је Христос оставио у свом животу? I Петрова 2:23; Лука 23:34. Како ми често посустајемо у овом погледу?

„Нама је неопходна Христова љубав да не бисмо почели да гајимо непомирљив дух. Немојмо мислити да имамо право да ускраћујемо свој опроштај све док они који су нам учинили неправду не признају своју кривицу. Ми не смемо да нагомилавамо горчину и да њом пунимо срце, док онај кога сматрамо кривим не понизи своје срце у признању и покајању... Колико год да су нас грубо повредили, не смемо да гајимо горчину нити да сажаљевамо себе, већ да, као што се надамо да ће нам бити опроштене увреде које смо нанели Богу, и ми опростимо онима који су нам учинили зло.“ – Синови и кћери Божје, 142.


Среда 13. јун

4. УСЛОВИ ПРИМАЊА ОПРОШТАЈА

а. Које начело праштања је Исус изнео у молитви коју је оставио својим ученицима? Матеј 6:12,14,15. На који начин је једино могуће истински молити ову молитву?

„Овде је затражен велики благослов, али под одређеним условом. Ми смо сами поставили тај услов. Ми смо сами затражили да се Божја милост према нама одмерава сразмерно милости коју смо спремни да укажемо својим ближњима. Христос изјављује да ће то бити прихваћено као правило по коме ће Господ да поступа према нама: 'Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше' (Матеј 6:14,15). Неупоредиви услови! Само, колико их мало разумемо или поштујемо?! Један од најуобичајенијих грехова, и грех коме се приклањамо с најразорнијим последицама, представља гајење непомирљивог духа. Колико њих гаје непријатељство или освету и онда долазе и клањају се пред Господом тражећи да им буде опроштено онако како они опраштају другима! Сигурна сам да уопште не схватају право значење своје молитве, јер се иначе не би усудили да је изрекну својим уснама. Ми свакога дана и свакога тренутка зависимо од Божје милости и праштања; па како онда можемо да гајимо огорченост или злу мисао према онима који су грешници као и ми?“ – God’s Amazing Grace, 328.

б. Шта можемо да очекујемо ако према другима будемо испољавали дух непраштања, и зашто? Матеј 6:15; 18:34,35.

„Нама се не прашта зато што ми праштамо, већ ће нам бити опроштено онако као и ми што праштамо. Темељ сваког опроштаја налази се у незаслуженој Божјој љубави, а ми својим ставом према другима показујемо да ли се та љубав уселила у нас. Зато Христос каже: 'Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити' (Матеј 7:2).“ – Христове очигледне поуке, 217.

ц. Како можемо другима да покажемо прави опроштај? Ефесцима 4:32.

„Нека саосећање и милосрђе које је Христос испољавао у свом животу буде пример и нама како да поступамо са својим ближњима.“ – Мој живот данас, 257.


Четвртак 14. јун

5. ЉУБАВ НАС ПОДСТИЧЕ НА ОПРОШТАЈ

а. Какву је размену Христос учинио за нас? I Петрова 3:18.

„Према Христу се поступало онако како ми заслужујемо да се према нама поступа, да би се према нама поступало онако како Он заслужује. Био је осуђен због наших греха, у којима није имао никаквог учешћа, како бисмо ми били оправдани Његовом правдом, у којој нисмо имали никаквог учешћа. Пристао је на смрт која је нама припадала, да бисмо ми имали живот који је припадао Њему. 'И раном Његовом ми се исцелисмо' (Исаија 53:5).“ – Жеља векова, 12, 13.

б. Шта Он тражи да Му заузврат дамо? Јован 13:34.

„Често вам је неопходно Христово праштање. Стално зависите од Његове самилости и љубави, па ипак много пута пропуштате да према другима покажете онај дух који Он стално испољава према вама. Да ли осећате терет одговорности и бриге за онога који је одлутао на забрањене стазе? Да ли сте га опоменули у духу љубави? Јесте ли плакали због њега и молили се за њега и с њим? Јесте ли нежним речима и љубазним поступцима показали да га заиста љубите и желите да га спасете?“ – V Сведочанство, 576, 577.


Петак 15. јун

ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:

1. Какав треба да буде наш став када нас брат или сестра повреде неколико пута, а затим кажу да им је жао? Зашто?

2. Шта морамо да научимо да трпимо код других? Ако не можемо да трпимо своју браћу и сестре, шта то говори о нама?

3. Ако нам они који су нас повредили не признају то што су учинили, шта треба да урадимо? Зашто?

4. Шта нам недостаје када не можемо да опростимо другима?

5. Како можемо да покажемо саосећање и Христов опроштај према онима који су застранили?

 <<    >>