Недеља
17. јун
1. ПИТАЊЕ АУТОРИТЕТА
а. Које питање су свештеници и поглавари поставили Христу? Матеј 21:23.
„Поглавари (Израиља) су имали пред собом знаке (Исусовог) месијанства. Сада су одлучили да не траже знаке Његовог ауторитета, већ да извуку неко признање или изјаву на основу које би могли да Га осуде…
„Надали су се да ће Он да каже да има власт од Бога. Хтели су да оповргну то Његово тврђење.“ – Жеља векова, 568.
б. Уместо тога, којим питањем им је узвратио Христос, и какав је одговор добио? Матеј 21:24-27.
„Расправљајући с рабинима, Христос није имао намеру да понизи своје противнике. Није Му било мило што су се нашли у незгодном положају. Хтео је да им пружи једну значајну поуку. Он је поразио своје непријатеље дозволивши да се ухвате у мрежу коју су били Њему поставили. Признајући своје незнање у погледу карактера Јовановог крштења, они су Му дали прилику да говори, а Он је искористио ту прилику указујући им на њихово стварно стање додајући тиме још једну опомену многим већ датим опоменама.“ – Жеља векова, 569.
Понедељак
18. јун
2. ПАРАБОЛА О ДВА СИНА
а. Кроз коју је параболу Христос открио тајне срца свештеника и поглавара? Матеј 21:28-31 (први део).
б. Ко је био ближи Божјем царству од јеврејских поглавара? Матеј 21:31 (последњи део),32.
„Што год је учињено из чисте љубави, ма колико то било незнатно у очима људи, доноси обилан плод, јер Бог више гледа на то с каквом љубављу неко нешто чини, него колико чини.“ – II Сведочанство, 145, 146.
„У Божјим очима није толико значајна величина резултата које остварујемо, колико наше побуде. Он више цени доброту и верност, него величину оствареног дела.“ – II Сведочанство, 571, 572.
ц. Како и ми можемо да будемо као старији син, из параболе о два сина? I Јованова 3:7; Јаков 4:17.
„Многи и данас тврде да држе Божје заповести, али у њиховом срцу нема Божје љубави и зато и не могу да је пренесу на друге. Христос их позива да се уједине с Њим, у Његовом делу спасавања света, али они се задовољавају само тиме да кажу: 'Хоћу, Господару!' Они то кажу, али не полазе на посао. Они не сарађују с људима који заиста раде на делу Божјем. Они су нерадници. Слично неверном сину, они дају лажна обећања Богу... Својим исповедањем, они тврде да су деца Божја, али својим животом и карактером поричу ово сродство. Они се не потчињавају вољи Божјој и живе лажним животом.
„Они су спремни да изврше дата обећања само онда када се од њих не тражи никакво одрицање, али кад се тражи нека жртва - кад треба да се понесе крст - они се повлаче. Тако и сама свест о осећању дужности ишчезава, а кршење Божјих заповести постаје навика. Ухо може да чује Божју Реч, али је духовне снаге поимања сасвим нестало. Срце је потпуно отврднуло, а савест отупела.
„Не мисли да служиш Христу само зато што према Њему не испољаваш отворено непријатељство. На тај начин можемо само да обмањујемо сопствену душу. Ускраћујући Богу оно што нам је дано с циљем да се употреби у Његовој служби, било то време, новац или неки други дар који нам је поверен, ми радимо против Њега.“ – Христове очигледне поуке, 245, 246.
Уторак
19. јун
3. ЈЕСМО ЛИ ПРИХВАТИЛИ ПОЗИВ?
а. Којим Спаситељевим позивом ће многи бити прокушани? Матеј 21:28.
„Заповест: 'Иди и ради данас у винограду моме', представља проверу искрености за сваку душу. Хоће ли се обећања дата на речима потврдити и одговарајућим делима? Хоће ли позвани искористити све своје знање и способности, радећи верно и без икаквих себичних побуда за Власника винограда? – Христове очигледне поуке, 247.
б. Који посао Господ има за свакога од нас? Шта је укључено у то дело? II Петрова 1:2-7.
„Ако верно обрађујеш виноград своје душе, Бог ће те учинити својим сарадником не само за себе, него и за друге. Приказавши овде Заједницу својим виноградом, Христос није хтео да каже да сву љубав и све своје напоре треба да посветимо само нашим члановима. Виноград Господњи треба стално да се проширује. Он жели да се његови огранци и лозе пружају по свим крајевима земље. Пошто смо захваљујући Божјој милости примили поуке како се негују ове драгоцене биљке, дужни смо да стечено знање преносимо и на друге. На тај начин можемо да проширујемо Господњи виноград. Бог чека на доказ наше вере, наше љубави и нашег стрпљења.“ – Христове очигледне поуке, 248.
ц. Ко је наш највећи узор у овом делу? Псалам 40:8.
„Угледајмо се на Христов живот. Ставивши се на чело људског рода, Он је верно служио своме Оцу показујући личним примером шта сваки Његов син може и мора да буде. Послушност коју је Христос показао, Бог и данас тражи од сваког људског бића. Христос је служио своме Оцу с љубављу и драговољно. 'Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој', рекао је Он, 'и закон је Твој мени у срцу' (Псалам 40:8). Да би испунио задатак ради којег је дошао на овај свет, Он ниједну жртву није сматрао превеликом, ниједан напор претешким. Кад Му је било тек дванаест година рекао је: 'Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?' (Лука 2:49). Он је позив: 'Иди данас ради у винограду моме' послушао и речима и делима. 'Јело је Моје', нагласио је Он, 'да извршим вољу Оног који Ме је послао, и да свршим Његов посао' (Јован 4:34).“ – Христове очигледне поуке, 248, 249.
Среда
20. јун
4. УЛАЖИМО НАШЕ НАЈБОЉЕ У ЊЕГОВО ДЕЛО
а. Док радимо за Господа, до које мере Он жели да се предамо Њему? I Солуњанима 5:23.
„Свака наша служба тражи да јој се несебично и у потпуности предамо. Најскромнија дужност извршена искрено и несебично, дража је Богу и од највећег дела запрљаног користољубљем и саможивошћу. Он гледа колико ми негујемо Христов дух, у коликој мери у свом раду испољавамо сличност с Његовим карактером. За Њега је љубав и верност испољена у раду битнија него и сама чињеница колико смо урадили.“ – Христове очигледне поуке, 367.
„Онај ко истински воли и боји се Бога, трудећи се са јединим циљем да твори Његову вољу, ставиће своје тело, свој ум, своје срце, своју душу и своју снагу у службу Богу... Они који су одлучили да учине Божју вољу својом властитом морају да служе и да угађају Богу у свему.“ – In Heavenly Places, 190.
б. Када је Господ задовољан? Марко 1:11; Јован 8:29; 14:21; 15:10.
„Не би требало да држимо заповести само да бисмо обезбедили живот у рају, већ да бисмо удовољили Ономе који је умро како би спасао грешника од казне за преступ Очевог закона... Тужна је одлука да следимо Христа издалека, колико год је то могуће, прилазећи рубу пропасти, колико год је то могуће, а да у њу не упаднемо.“ – Christ Triumphant, 77.
„Изградњом карактера у свакој фази свог живота, треба да угодите Богу. Ви то можете да постигнете. Енох је угодио Богу иако је живео у времену велике изопачености. И данас, још увек може да се нађе по неки Енох.“ – Христове очигледне поуке, 293.
ц. Каква врста службе је Богу мрска? Матеј 15:8,9.
„Неки, који тврде да љубе Исуса, су варалице и сва њихова религија само је служба на уснама. Она не доводи до промене карактера. Она не открива унутрашње деловање милости. Они не показују да су икада учили у Христовој школи кротости и понизности срца. Они ни животом ни карактером не показују да носе Христов јарам или Његово бреме. Они досежу стандард који су поставили људи, а не онај који им је откривен у Божјој Речи.“ – This Day With God, 299.
Четвртак
21. јун
5. БЛАГОСЛОВ ПОТПУНОГ ПРЕДАЊА
а. Која су дивна обећања дата онима који служе Господу у делу и у истини? Јован 14:23; Матеј 7:24,25.
„О онима који Му верно служе, Господ каже: 'Ти ће Ми бити благо... у онај дан кад Ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи' (Малахија 3:17).“ – Христове очигледне поуке, 249.
„Док верујемо у Христову спасоносну силу, сва вештина и лукавство палих војски не могу да нам науде. Небески анђели су стално покрај нас да нас воде и да нас штите. Бог је одредио да Његова спасоносна моћ буде с нама и да нас оспособи да чинимо сву Његову вољу. Ухватимо се за та обећања и ценимо их свакога тренутка. Верујмо да Бог заиста мисли оно што каже...
„Држећи се силе која нам се ставља на дохват руке, ми стичемо наду и то тако снажну, да се у потпуности ослањамо на Божја обећања; а захваљујући могућности која нам се пружа у Христу, ми постајемо синови и кћери Божје...
„Човеку је зајамчена предност да постане Божји наследник и сунаследник Христов. Онима који су се уздигли на тај ниво откривена су неизмерна блага Исуса Христа, хиљаду пута вреднија од богатства овога света. И тако је, по заслугама Исуса Христа, смртни човек уздигнут до заједништва с Богом и Његовим љубљеним Сином.“ – In Heavenly Places, 31.
Петак
22. јун
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Иако Христос није намеравао да понизи рабине, шта је била сврха Његовог одговора на њихово питање?
2. Шта нас наводи да одустанемо од служења Христу, попут старијег сина у параболи о два сина?
3. Како можемо да следимо пример послушности који нам је Христос оставио док је био на овој земљи?
4. Како једино можемо да будемо извршиоци Речи, а не само они којима је служба на уснама?
5. Шта нам је могуће док верујемо у Христову силу која спасава?