Недеља
18. новембар
1. ДИВАН ДУХ У РАНОЈ ЦРКВИ
а. Која особина је красила прву цркву? Дела 2:44,45; 4:34-37.
„Верски фанатизам и затуцаност Јевреја су многе од тих првих верника одвојили од њихових породица и пријатеља, тако да је било неопходно пружити им храну и склониште.
„Библијски записи сведоче да 'ниједан међу њима не беше сиромашан', и да су њихове потребе биле задовољене. Они међу верницима који су располагали новцем и имовином радо су их жртвовали да би се задовољиле потребе свих. Продавали су своје куће и њиве, доносили новац и стављали га пред ноге апостола, 'и даваше се свакоме као што ко требаше.'
„Та великодушна дарежљивост верника била је последица изливања Светог Духа. Они који су прихватили јеванђеље били су 'једно срце и једна душа.' Њих је руководила једна заједничка жеља – успех мисије која им је била поверена, и грамжљивост није имала места у њиховом животу. Велика љубав према браћи и делу које су прихватили била је далеко већа од љубави према новцу и имању. Својим делима они су сведочили да вредност људске душе цене више од сваког земаљског богатства.“ – Дела апостола, 51, 52.
Понедељак
19. новембар
2. ЛИЦЕМЕРЈЕ И БРЗА КАЗНА
а. Заједно са несебичним духом многих, који се духовни проблем појавио у раној цркви? Дела 5:1,2.
„Дубока осведоченост прожимала је све присутне, и под дубоким утицајем Духа Божјег, Ананија и Сафира су учинили завет да ће дати Господу новац од продаје једне своје њиве.
„Међутим, Ананија и Сафира су касније ожалостили Светог Духа, одајући се греху и лакомости. Почели су да жале што су уопште и дали завет и убрзо су изгубили благотворан утицај благослова који је загрејао њихова срца жељом да учине нешто велико у корист дела Христовог. Чинило им се да су пренаглили и да морају поново размислити о својој одлуци. Разговарали су о томе и одлучили да не испуне своје обећање.“ – Дела апостола, 52.
б. Шта је Петар открио под вођством Светог Духа? Који је био стварни Ананијин грех? Дела 5:3,4.
„На Ананију није био вршен никакав притисак да своју имовину жртвује за опште добро. Он је поступио по својој слободној вољи. Али покушавајући да обмане ученике, он је слагао Свемогућем.“ – Дела апостола, 53.
ц. Шта се догодило када је Ананијин грех постао очигледан? Дела 5:5,6.
„У својој бескрајној мудрости Бог је видео да је овако очевидан доказ Његовог гњева био потребан да би се млада црква сачувала од расула. Број чланова се нагло повећавао. Заједница би дошла у опасност ако би јој приликом наглог пораста обраћеника приступили они који тврде да служе Богу, а у ствари служе мамони. Та казна доказује да Бога није могуће обманути, да Он открива грехе скривене у срцу и не дозвољава да Му се неко руга. То је требало да послужи као опомена целој Заједници да се чува претварања и лицемерства и да не закида Богу.“ – Дела апостола, 53.
Уторак
20. новембар
3. КАКО БОГ ГЛЕДА НА ЛИЦЕМЕРЈЕ
а. Које питање је касније упућено Ананијиној супрузи, и како је она на њега одговорила? Дела 5:7,8.
„Овај пример који тако очевидно показује колико је Богу мрска похлепа, превара и лицемерство дат је као сигнал опасности не само првој цркви, него и свим будућим поколењима. Код Ананије и Сафире похлепа је била на првом месту. Жеља да сачувају за себе један део онога што су обећали Господу навела их је на проневеру и дволичност.“ – Дела апостола, 54.
б. Који је грех Петар представио Сафири, и каква је била његова трагична последица? Дела 5:9,10.
„Али Бог мрзи дволичности и неистину. Ананија и Сафира су извршили утају и проневеру према Богу, слагали су Духу Светоме и њихов грех је брзо и страшно био кажњен.“ – Дела апостола, 53.
ц. Како Бог гледа на неистину? Приче 12:22; Откривење 21:27.
„У свету се људи увелико служе претеривањем, преваром и лажи; али хоће ли они који тврде да верују у истину чинити неправду? Хоће ли скупљати нечистоћу која се налази свуда око њих, хоће ли се поистоветити са онима који, иако се сматрају праведнима, чине зло? Онај који гледа на срце и не може ни у најмањој мери да прихвати грех, неће толерисати лицемерство у онима који тврде да су Његова деца.“ – Тхе Ревиењ анд Хералд, Децембер 19, 1893.
„Онај ко говори неистину у бесцење продаје своју душу. Његове лажи понекад могу изгледати корисне; може изгледати да тиме постиже пословне користи које не би могао постићи поштеним држањем! Међутим, такав човек на крају одлази тако далеко да више нема поверења ни у кога. Будући сам варалица, он нема поверења ни у речи других...
„Исти грех (Ананије и Сафире) често је понављан у каснијој историји цркве, а многи га чине и у наше време. Али иако се одмах не показује видљиви знак Божјег негодовања, тај грех је исто тако мрзак пред лицем Божјим као што је био и у данима апостола.“ – Дела апостола, 55.
Среда
21. новембар
4. ГРЕХ ПРОТИВ СВЕТОГ ДУХА
а. Шта је обично укључено у грех против Светог Духа? Јеремија 29:19; Лука 13:34.
„Нема окорелијих људи од оних који су презрели позив милости и омаловажавали Светога Духа. Грех против Светог Духа се најчешће испољава у упорном одбијању небеског позива на покајање. Сваки корак у одбацивању Христа је један корак ка одбацивању спасења и хуљењу на Светог Духа.“ – Жеља векова, 306.
б. Који други греси могу водити у грех против Светог Духа? Матеј 12:34-37.
„С Христовом опоменом у погледу греха против Светога Духа тесно је повезана опомена против залудних и злих речи. Речи испољавају оно што је у срцу... Опасно је изговорити неку реч сумње, опасно је сумњичити и критиковати божанску светлост. Навика олаког критиковања и потцењивања утиче на карактер пошто развија непоштовање и безверје. Човек који се ода тој навици несвесно ступа на опасан пут, и на крају је спреман да критикује и одбаци дело Светог Духа.“ – Жеља векова, 304.
ц. Шта треба да имамо на уму у борби против греха? Матеј 6:24.
„Неминовно морамо бити под влашћу једне или друге велике силе које се боре за превласт у свету. Није неопходно хотимично изабрати служење царству мрака да бисмо потпали под његову власт. Довољно је и само пропустити да се придружимо царству светлости. Ако не сарађујемо са небеским силама, сотона ће заузети срце и начинити га својим станом. Једина одбрана против зла јесте да Христос борави у срцу кроз веру у Његову правду... Можемо се одрећи многих рђавих навика, за једно време се можемо одвојити и од друштва сотониног, али ћемо бити побеђени ако не будемо имали животну везу с Богом тиме што ћемо Му се предавати свакога тренутка.“ – Жеља векова, 305.
Четвртак
22. новембар
5. ГАЈИТИ ДУХ ИСТИНЕ
а. Коју карактерну особину Бог цени, и под којим околностима? 2. Коринћанима 8:21; Јеврејима 13:18.
„Истинољубивост и искреност треба да негују сви који тврде да су Христови следбеници. Бог и правда треба да буду њихово гесло. Поступајмо поштено и праведно у овом злом свету. Неки су поштени само онда кад виде да поштењем неће угрозити овоземаљске интересе; али ће имена свих који се придржавају овог правила бити избрисана из књиге живота.
„Морамо се придржавати строгог поштења. Стазом живота на овом свету пролазимо само једном. Имајмо увек то на уму. Једном учињену грешку не можемо повући натраг; зато сваки покрет треба пажљиво и са страхом да одмеравамо.“ – Коментари библијских текстова, 655.
б. Како нам Свети Дух помаже док тражимо истину? Јован 16:13.
„Верни истраживачи истине не морају да лутају, јер не само што им Реч Божја разговетно и једноставно указује на пут живота, него им се и Свети Дух даје као водич како би тај пут откривен у њој могли да схвате.“ – Рани списи, 237.
„Свети Дух назива се и Утешитељ, и Дух истине, јер се у истини налазе утеха и нада. Неистина не може пружити истински мир; али кроз истину ми постајемо учесници мира који превазилази моћ разума.“ – Gospel Workers (1892), p. 310.
Петак
23. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Какав утицај је изливање Светог Духа имало на ученике и како су се они опходили једни према другима?
2. Како су Ананија и Сафира ожалостили Духа Светог?
3. Чему је водила њихова похлепа, и зашто је то опомена и за нас данас?
4. Како критизерство и сумња могу довести до греха против Духа Светог?
5. Како можемо бити строго поштени у овом животу, и које ће бити последице тога?